Search

the moments as eternity

more than photography

Month

October 2016

kava

black coffee

dsc_0752

naj bo grenka niti ne črna
brez mleka brez sladkorja
brez šalice iz plastike iz dlani
vroča hladna
saj sploh ne rabi biti kava
reci povej
na postaji na peronu
na neki dvojki sedmici devetki
ob polnoči ob zori v poldan
na trgu  na placu  pod mostom
na mesecu  pod zvonikom
na ladji  na valu na nebu
na mavrici pod mavrico
na kolovozu poletnega dne
na dežju v grmenju
na asfaltu na travi
bosonog
v obleki s kravato
z rožo  z nasmehom  v solzah
v glasbi tišine
naj bo grenka niti ne črna
brez mleka  brez sladkorja
brez šalice iz plastike iz dlani
vroča  hladna
saj sploh ne rabi biti kava

samo bodi ti

DSC_0756.jpg

ranžirna postaja

cargo station

stojim
na neki postaji
niti sedim ne
prestopanje in čofotanje po mlakah me ne mika
čakam vlak
spregledal sem ga
odpeljal je ne da bi opazil
jadra na oblakih
pod mavričnim predorom sledi zvezdam
zares si domišljam večnost  v neskončnosti
bojim se nasprotja
stojim na ranžirni postaji
nalaganje sledi razlaganju
kapljice polzijo po namišljenih oblinah
pokritih s peščenim obzidjem
stojim
naslednja kapljica zareže novo stezo
čakam
zares si domišljam večnost  v neskončnosti

 

bar_0517-kmetija

Čipke meglenih juter

 

First Aid Kit

zvezde
razmetani biseri namišljenih ogrlic
tvojega lepega vratu

zemlja
pajčolan strasti meglenega jutra
sramežljivo prekriva razkošno nagost

ogenj
razpara zadržke  razkolje razum
rjovenje žrela v izbruhu vulkana

morje
drobi tolažbo zmedenih valov
na  obline tvojih bokov

nebo
teža svinčenih oblakov pritiska
modro deževje izpira hrepenenje

življenje
razpotja nerazumljenih neskončnosti
pribijam dušo v črno modrino

walking in Ljubljana

Rachmaninov – Luka Sulic

jes_6379

jes_6437

jes_6631

jes_6385

jes_6520

jes_6539

jes_6431

jes_6332

jes_6348

jes_6345

jes_6602

jes_6475

Vonj nekega jutra

Morning has broken

vonj spominov

vonj tvojega telesa
vonj lubezni
vonj prihajajočega jutra
vonj po vroči kavi
okus tvojih ustnic
jagode in drobtinice toasta

Još jedno od mnogih

yet another one of many

 JOŠ  JEDNO  OD  MNOGIH

 treba  otvoriti oči
ušunjati se u taj neki novi dan
mlaz vruče vode čisto zavaravanje
stojim kraj prozora slušajuči mir ulice
psi umorni od noći šute
kava i cigareta
volio bi vidjeti mjesec
onako jutranje blijedoga
visećeg  negdje nad rijekom tamo dole kod parka

 zapravo ni neznam kada si ušla u moj krug
zamotan u borbu iluzija
propuštao bih trenutke stvarnosti
gradeći monumentalni spomenik
vlastitim glupostima

znam da znaš  kako  najviše boli
kada vlastitim rukama kidaš od mesa
sastavni dio samoga  sebe
do bjeline kostiju  ono  nešto posebno i najvrednije
razbijajuči se stotinama puta
na sitne djeliće krvavih komadića
sastavljajuči se iznova i ponovo
kako bi na kraju shvatio
opet sam to samo ja

 nosim te ovako priljepljenu
poput školjke na svome tijelu
u nadadolazećem svijetlu jutra
pažljivo te skidam
kako bi gledao otisak tvoga crvenila
pa te ponovno lijepim
nadajuči se kako ću te tokom baš toga nekoga dana
onako nehotice negdje izgubiti

 mir se ulice izlije u žamor glasova
poznatih i nepoznatih
psi se probudiše
mjeseca i onako nije bilo
vjesti nagovještavaju poboljšanje vremena
i još više mrtvih
kava hladna i bljutava od dodira stvarnosti
a ja isto kao i ti zatvarajuči vrata
odlazim u još jedno od mnogih

Tražeči neko jutro

nowhereland

Tražim te
u zadimljenim dvoranama  mojih misli
u glazbi tišine mračne sobe
kako češ češljati kose za večerašnji izlazak
kako češ  češljati kose za sve večerašnje izlaske
i kamo češ poći
kad opet padne ponoć

Tražim te
u prikrivenim brazdama  moga lica
u mreži razbijenog  ogledala
kakvu češ haljinu obuči za večerašnji izlazak
kakve češ haljine nositi na svim večerašnjim izlascima
i kamo češ poći
kad opet padne ponoć

Tražim te
u zbunjenosti slova mojih pisama
u komadićima poderanih  stranica
kako češ se smiješiti na večerašnjem izlasku
kako češ se smijati na svim večerašnjim izlascima
i kamo češ poći
kad opet padne ponoć

Tražim te
u oštrini mirisa  mojih snova
u zamahu krila iluzije
kako češ se zaljubiti na večerašnjem izlasku
kako češ se zaljubiti na svim večerašnjim izlascima
i kamo češ poći
kad opet padne ponoć

Most of the time

baš ga ne morem prenehat poslušat teh zadnjih dni…pa še tak dan je.. večinoma megleno pa pomalem dolgočasno dežuje, tista grozno vsiljiva vlaga ,ki se zareže v kosti. Dobro je , da še ni tako zelo mrzlo…most of the time

By Bob Dylan

 

 

 

 

Draft for you

as time goes by

somebody’s love

Blog at WordPress.com.

Up ↑